Putopisi

Saveti za San Francisko

olbrih
olbrih , 24. 03. 2011.
Lokacija: Fisherman's wharf (SAD), San Francisko (SAD)
Ocena:
 
U znak sećanja na Martina Lutera Kinga žitelji San Franciska su nastavili sa prazničnom atmosferom. Pristanište je 19. januara izgledao kao još jedan gurmanski dan rezervisan za plodove mora, posebno rakove i čorbe od školjki. Ova manifestacija nije bila namenjana turistima, iako je japanskih turista sa najnovijim digitalnim kamerama bilo svuda. Ovde se osećao duh prohujalih vremena. Luterovi govori odzvanjali su sa megafona i prelazili na talase Pacifika, ponovo šaljući poruku slobode. „Imam san“, govor koji je mnogima pomerio granice razmišljanja, predrasuda i danas nije završio svoju misiju. Bio je to rođendan Martina Lutera Kinga, koji nas je vraćao tamo gde smo srcem stali.

Filmovi Prljavog Harija još kao male upoznali su nas sa strmim ulicama San Franciska, ali kada stojite na nekoj od avenija, putevi talasaju i jednostavno nestaju, vodeći ka oblakoderima i dalje ka nebu. Pogledom ćete uhvatiti i jednu od najviših oblakodera ovog grada Transamerican piramidu, zgradu od kvarca, čisto bele boje. U podnožju ove zgrade videćete spomen-ploču poznatih pasa lutalica Bummer-a i Lazarus-a (Štene i Lazar), koji su šezdesetih godina devetnaestog veka istrebljivali pacove, a kasnije bili ovekovečeni kroz karikature u novinama i crtanim filmovima. Oni su obeležili i period Džošue Abrahama Nortona, samoproklamovanog imperatora S.A.D-a, čiji su verni pratioci bili.

Za sve ono što ćemo videti u ovom gradu I što će nam pružiti trenutke uživanja, nameće nam storiju, “zlatnu legendu” San Franciska I dolazka prvih španskih doseljenika u potrazi za zlatom i srebrom . U sklopu ove misije, Španci su izgradili utvrđenje Presidio (originalno ”El Presidio Real de San Francisco&rdquo, koje je služilo u militarističke svrhe za tri nacije, a danas njegovi ostaci govore o dva veka vojne kampanje. San Francisko sa zalivom I lukom odavao je sigurnnost buduće trgovine I vojne odbrane. Mirna šuma I bezbroj plaža, istorijske zgrade I posebnost u arhitekturi, raznovrsne atrakcije, sa idiličnim pejzažima, kuglanom na otvorenom, nacionalno groblje sa odeljkom za kućne ljubimce, stari aerodrom, čine čudnu kombinaciju ali u sebi kriju i šarmantan svet i priču o nastanku grada. Utvrđenje Presideo, koje je razrušeno najviše u vreme zemljotresa 1906. godine, nalazi se u sklopu Nacionalnog parka Golden Gate, najpoznatijem mestu za izlete I rekreativne spotove. Ovaj park okružuje zaliv San Franciska i jedan je od najposećenijih nacionalnih parkova Sjedinjenih američkih država. Ovde možete prošetati gustom šumom sekvoje Muir parka, gde ćete upoznati drugačiji ekosistem, videti zaštićene biljne I životinjske vrste, a ako ste na put krenuli sa voljenom osobom možete se I venčati.

Zapadni Pariz, kako su ga nazivali emigranti iz Evrope, sredinom devetnaestog veka doživeo je enormnu ekspanziju, na svim poljima…Nicala su nova naselja, putevi, gradili su se novi I planski urbanistički kompleksi, već 1887. godine osnovan je Golden Gate park, a u isto vreme uvedene su I prve žičare. Ova jedinstvena naprava omogućila je prelaz preko strmih brda San Franciska I povezivanje novopodignutih naselja. U vreme procvata grada veliki broj umetnika, pisaca I boema ovde je pronašlo svoje utočište. Krov nad glavom San Francisko je pružio I Marku Tvenu I Oskaru Vajldu…

Svaka razglednica koja vam stiže iz San Franciska, najverovatnije će predstavljati I Golden Gate Bridge (most “Zlatna vrata&rdquo simbol grada, povezanosti zemlje I neba. Sagrađen je 1937.u rđa-narandžastoj boji, poznatija kako internacionalna narandžasta, kao kontrast prirodnom okruženju u kome je most ušuškan. Zbog tipične hladne klime I magle koja obavija San Francisko, most je često skriven, ili pak menja boje, do crvene. Ovaj viseći most proglašen je jednim od modernih svetskih čuda Američkog udruženja građevisnskih inženjera. Zahvaljujući Jozefu Štrausu I njegovom timu inženjera, kao I kasnijom doradom Irvinga Morova, ovaj most je postao najfotografisaniji most na svetu, ali I dalje ne gubeći svoju primarnu funkciju. Postao je ne samo simbol grada već I pozornica za mnoge filmove, tv serije, inspriracija za novele, muziku I kompijuterske igrice. Posmatrajući art deco svetiljke, praveći još jednu fotografiju mosta, ledena jačina vetra pomogla mi je da shvatim koliko je zapravo snažan ovaj most, za istoriju, za prvu posetu San Francisku, za sigurnost koju vam pruža, iako se njiše pod teretom najnovijih automobila, za prirodu koju vam most u nedogled pruža.
Sledeće mesto koje bi nam utoplilo srca ali i tela u prohladnim januarskim danima jeste Kineska četvrt. Zbog velikog broja turista teško je ući u žičare, stoga visimo po strani ove devetnaestovekovne mašine i grejući se novim prizorima grada, vozimo se do kineskog kvarta. Za ovaj način „vožnje“ karta vam nije potrebna. Svečani ulazak kroz Zmajeva vrata, dar Republike Kine u znak prijateljstva, sa natpisom: „Sve na svetu ali sa umerenošću“, uvodi nas u četvrt trgovine, poslovnih dogovora i šerenih suvenira. Ovo je prava tržnica hrane, budističkih hramova, izmešanog edvardijanskog stila i kineskih detalja... Dalje, kitnjasta ulična rasveta “zmaj svetla“, vode nas do crkve Sv.Marije, eklektički simbol kineskih doseljenika i zlatnog doba San Franciska . Mirisi čajeva i eteričnog ulja koje osećate u vazduhu privoleće vas u neku od prodavnica, a ako ste umorni možete uživati u kineskoj masaži.“Zlo putuje pravolinijski“, zato u ovoj četvrti imate bezbroj krivudavih ulica i sokaka i lako je izgubiti se...Zato se prepustite atmosferi i ne obraćajte pažnju na ulicu i broj. Kinezi smatraju da neki brojevi nisu sretni, stoga pored fabrike „Kolačići sudbine“ u ulici Ros 56, mala krojačnica nosi broj 24... Jedino kome ove ne bi bilo interesantno jeste poštanska služba. Vaverli ulica slikanih balkona nudi odličane mogućnoti za fotografisanje. Dodatne umetničke poduhvate susrešćete na mnogim napuštenim zgradama ove četvrti, grafite, murale a u ulici Ros pronaći ćete mesta gde su snimljeni filmovi „Indijana Džones i hram sudbine“,“Karate Kid 2“, „Velika nevolja u Maloj Kini“...

U blizini Ribarskog keja naići ćete na veliki broj kafea, gde možete odmoriti nakon sati i sati hoda. U intimnoj atmosferi u nekom od ovih malih restorana, probajte neke od morskih specijaliteta, a ako se odlučite da ovde dođete na riblji doručak, možda ćete zateći svežu ribu na otvorenim štandovima ispred radnji, pecaroše na doku ili čuti još jednu moreplovsku priču. Porodična atrkacija u ovom delu grada, posebno za najmladje, jeste Muzej kiselog testa, mesto gde će se vaši mališani igrati u testu a vi uživati u slanim i slatkim poslasticama. U blizini K-doka možete videti stanište foka, hraniti ih u uživati u njihovom društvu.

Smešten na Ribarskom keju, Muzej voštanih figura, čuva istoriju ali beleži i sadašnjost. Od Sale svih religija u kojoj se nalaze verno prikazane figure Isusa i dvanaest apostola, Konfučija, Lao Cea, Mojsija, Pape Benedikta XVI, preko Sale mračnog srednjeg veka i sprava za mučenje, Sale američkih predsednika, Tutakamonove grobnice, do jedinstvene Palate „žive“ umetnosti, gde se nalaze najpoznatiji svetski majstori kao i njihova remek-dela koja se kroz magiju voska ponovo rađaju. Najpopularnija sala za posetioce je Galerija zvezda, koja se svakog dana upotpunjuje novim figurama, kao što su Leonardo di Kaprio, Vil Smit, koji će se pridružiti klasicima poput Merlin Monro, Hemfi Bogarta, Džona Vejna...

Otkrijte neverovatan svet koji leži ispod talasa San Franciska u gradskom Akvarijumu. Šetnja kroz staklene tunele, sa preko 20.000 morskih životinja , uključujući i one najopasnije predatore zaliva, velike bele ajkule. Možete maziti životinje a ako ste hrabri i dodirnuti leopard ajkulu, istražiti leglo pacifičke hobotnice ili se kupati u moru kopriva... Ako se duže zadržite u bazenu sa koprivama pomoći će vašoj cirkulaciji, a isto tako pomoći da prebrodite zimu u San Francisku. Nama je pomoglo.

Za prvi noćni izlazak preporučujemo vam Hard Rock Cafe, lanac klubova širom sveta, koji je svoje mesto našao i u San Francisku u vreme „zlatne groznice“ i napravili ime za sebe u turbolentnim šezdesetim. Ovde ćete se setiti prvih rok klasika i uživati u jedinstvenom enterijeru. Na Pear 39,gde je klub smešten, uživaćete i u noćnoj panorami Alkatraza, mosta Golden Gate i zaliva.
„Lice sa ožiljkom“ poznatiji kao Al Kapone, Robert Stroud zvani „Čovek-ptica“, Džordž Keli zvani „Automatski pištolj“ poznati su zatvorenici Alkatraza, prvog federalnog zatvora u kome su odsluživane dugotrajne kazne i najčuvaniji zatvor svih vremena. Ostrvo I dom najzloglasnijih zatvorenika u istoriji Amerike dobilo je ime 1775. godine kada je do njega doplovio španski istraživač Juan Manuel de Ayala. Veruje se da ga je on nazvao "La Isla de los Alcatrases", što znači "Ostrvo pelikana". Američka vojska je 1847. uočila strateški značaj ostrva koji je mogao pomoći u odbrani zapadne obale od napada. Zbog toga je 1853. godine počela izgradnja vojnog utvrđenja i svetionika. Alkatraz je proglašen za odlično mesto za smeštanje ratnih zarobljenika, jer je okruženo ledenom vodom i jakim morskim strujama. Osam godina nakon toga, došli su prvi zarobljenici iz američkog građanskog rata. 1868. je postao službeni vojni zatvor, a 1906. godine u njega je smešteno oko sto civilnih zatvorenika koje je bilo potrebno premestiti iz razorenog San Franciska. Deo sa zatvorskim ćelijama je izgrađen 1912. godine, a 1920. je gradnja bila završena. Za stanovnike San Franciska poznatiji kao “The Rock” ili “Stena” ovaj zatvor ružio je prirodno okruženje, a žalbe na izgled ovog kompleksa koji je bio u sredini prlepog zaliva, stizale su sve češće. Zbog toga su oko ostrva napravljeni nasipi od zemlje donošene sa Anđeoskih ostrva i na njemu su zatvorenici sadili različito cveće i grmove. Odlukom Roberta F. Kenedija zatvor je prestao sa radom 1963. godine, a 1969. na ostrvo je došla grupa američkih Indijanaca “Indians of all Tribes” i od njega napravila edukacijski, kulturni i rekreacioni centar koji i dan danas postoji. Ostrvo je sada pod upravom Nacionalnog parka Golden Gate koji naseljava veliki broj zaštićenih vrsta biljaka I životinja.

Ako želite da više saznate o umetnosti, istoriji I prirodi Kalifornije, da doživite muzej na direktan način kroz priču sa kustosom “jedan na jedan” , a da možete da pripalite cigaretu, spoznate novi val američke vizuelne scene, MOMA muzej San Franciska je mesto gde ćete odmoriti oči I dušu, uz dela Matisa, Arpa, Brankuzija, Kuninga, Dišana….Ovde ćete saznati anegdote o evropskim nadrealistima koji su preko Kazablanke pristigli u San Francisko, proučiti popularnu američku kulturu pedesetih, kada je po glavi stanovnika proizvođeno pet radio uređaja…

Veći deo grada podignut je u periodu 1850-1900. godine kada je viktorijasnki stil u arhitekturi bio na vrhuncu svoje vizuelne objedinjenosti. Oko četrnaest hiljada kuća I palata sačuvano je I restaurisano, uprkos požaru koji je veći deo ovih viktorijanskih naselja sravnio sa zemljom. Prave primere ovog stila, zvane “Painted ladies” ili “Obojene lutke” možete videti oko Alamo trga, poznatijeg kao “Postcard Row”. Obično postoje tri osnovna tipa ovog stila koji su sinhrono uklopljeni u ova zdanja: italijanski (uticaj rimskog klasičnog stila ), stil kraljice Viktorije I Eastlike (prepoznatljiva kitnjasta stolarija oko vrata I prozora). Neke od ovih kuća, a posebno ona u Vinčesteru, San Hose, prava je atrakcija za turiste, jer legenda govori da je na ovu kuću bačeno prokletstvo, zbog misteriozne smrti velikog broja ljudi, te je nazivaju najjezivijom kućom u Americi.
Ulice Vermont I Lomard prijaće vam jedino ako izbegnete vožnju automobilom. Ovu su najkrivudavije ulice u San Francisku i napravljene su kako bi se iskoristio strmi teren za saobraćaj. Dovde je najbolje doći žičarom koja staje na vrhu Lombard ulice. A onda se prijatnom šetnjom kroz zelenilo spustiti u Donji grad.

“Mission Dolores” najstariji je sakralni spomenik u gradu koju je izgradio španski franjevac 1776. godine I posvetio ga Sv. Franji Asiškom, osnivaču franjevačkog reda. Ovaj hram istovremeno je posvećen i Bogorodici Žalosnoj.

Kastro ulica u dolini Eurkea prepoznatljiv je simbol I mesto okupljanja homoseksualne zajednice u San Francisku ali je takođe dobrodošao I za sve posetioce drugačije opredeljene. Ova ulica nudi simatične viktorijanske restorane I pabove, koja je šezdesetih godina od radničkog naselja transformisana u stecište hipika I gej populacije. Poznati političar I pristalica LGBTQ populacije, Harvey Milk, jedan je od retkih američkih zvaničnika koji je javno zastupao njihova prava. Ohrabrivanjem I drugih da se presale u Kastro naselje, pokazujući to sopstvenim primerom, postao je ikona gej pokreta, martirij za homoseksualna prava. Njegova aktivna ali kratka služba završila se Milkovim ubistvom. Danas, mnoge ulice, trgovi I jedna plaža San Franciska nose njegovo ime, a sa glavnog trga Kastro ulice koji je preimenovan u Trg Harveja Milka viori se dugina zastava, znamenje homoseksualaca. Njegova prodavnica fotoaparata koja je ujedno bila sedište gej aktivista danas nosi spomen-ploču sa natpisom “You gotta give them hope” ili “Moraš im dati nadu” I mural sa njegovim likom u enterijeru prodavnice. Jedna od glavnih znamenitosti ovog dela grada jeste Kastro pozorište, filmska kuća izgrađena 1922. godine, koja se I danas bavi produkcijom filmova I jedna je od vodećih u San Francisku. U ovoj ulici dešavali su se veliki istorijski protesti, marševi… Ovde ćete videti spomen-park “Ružičasti trougao” izgrađen u sećanje na zatvorenike, homoseksulace, koji su za vreme II svetskog rata na rukavima nosili ružičaste trouglove i koji su bili meta nacista. Ovde je noćni provod zagarantovan, veliki broj turista heteroseksualne orjentacije dolazi ovamo u nadi da će ući u prvi gej klub u San Francisku, a najverovatnije I u Americi. “Twin Peaks” je noćni klub koji je izgrađen sa veliki staklenim prozorima, kako bi unutašnjost kluba bila potpuno vidljiva. Ovo je I danas mesto održavanja protesta I marševa, koncerata koji se I danas prisećaju Milka I njegovog aktivizma I protestne šetnje “Elephant Walk”.

Union Street popularno je mesto za predah I ručak. Ovo istorijsko područje ukrašeno redom viktorijanskih kuća u koje su smešteni restorani I pekare, zove se još “Šuplja krava”, po mlečnoj dolini I velikom broju krava koje su se ovde nekad uzgajane. Ovo je ujedno I najbogatiji deo grada, bar što se njenih stanovnika tiče, a ovde se nalaze I strani konzulati. Na Trgu Union nalaze se najluksuzniji hoteli, prodavnice, teatri I galerije. Brendirana roba I posebno dizajnirani izlozi prodavnica I tržnih centara privoleće vas na još jednu kupovinu. Oblakoderi će vas zaklanjati od sunčevih zraka, koji zbog magličastog San Frana I osobene klime često izostaju od potpunog doživljaja grada. Naš savet je da se odmorite kod Lotta Fontane I uhvatite koji sunčev zrak. Ovo je mesto koje je nakon zemljotresa služilo za razmenu poruka, usled prekinute komunikacije.
Severno od Trga Union, na vrhu ulice Kalifornija, nalazi se Nob Hill, koji je u vreme “zlatne groznice” ugostio najbogatije ljude San Franciska. Karakterišu ga dve arhitektonski dijametralno suprotne građevine koje se nalaze jedna preko puta druge. Grejs katedrala (Grace Cathedral) je treća po veličini u S.A.D, a inspirisana je Notr Dam katedralom u Parizu. Interesantno je da je u potpunosti sagrađena od betona, dok je njena hladna gotička unutrašnjost, pored izuzetnih vitraža, oplemenjena interesantnom modernističkom instalacijom u vidu raznobojnih traka koje se prostiru pod njenim rebrastim svodovima. Katedrala je u potpunosti uništena u zemljotresu 1906. godine. Njena ponovna izgradnja započeta je 1910. a završena tek 1964. godine. Osim što se ugleda na evropsku gotiku, u svom izgledu krije korene italijanske renesanse. “Vrata raja” koja je na firentinskoj krstionici izradio poznati Alberto Giberti, oko 1450. ovde su korištena ne kao inspiracija za portal Grejs katedrale, već su potpuno ikonografski I stilski preslikana. Ova vrata predstavljaju Sveto pismo za tri religije: judaizam, hrišćanstvo I islam I otvaraju se ka svim svojim vernicima.
Nasuprot katedrale nalazi se impresivni Masonski memorijalni hram (Masonic Memorial Temple), sedište Velike masonske lože Kalifornije, u čijem okrilju se nalazi dvorana sa oko 3.500 sedišta, predviđena i za održavanje velikih skupova, koncerata i drugih manifestacija. U nastavku ovog naselja nalazi se Russian Hill, gde su nekada vile kupovali ruski milioneri a danas je sedište najluksuznijih hotela: Fairmont, Mark Hopkins i Hantington.

Zapadni deo grada završava se plažama Pacifika. Iznajmite bicikl I dasku za surfovanje I ne razmišljajte o hladnom okeanu, prepustite se trenucima koji će vam greajti dušu. Najverovatnije ćete naići na ceremoniju venčanja na nekoj od plaža, venčanja na kojima prisustvuje najveći broj turista. Na liticama gde je vetar nemilosrdan, izgrađeni su bazeni sa slanom vodom, kompleks prekriven staklenim zidovima I tavanicom, nudi vam trenutke odmora I zadovoljstva, jer pogled ka okeanu pruža potpun ugođaj I osećaj sigurnosti.

Exploratorium je svetski muzej nauke koji ne smete propustiti. Kroz prirodne nauke, umetnost , tehnlogiju ovde možete izučavati različite pojave I ljudsku percepciju na eksponatima koji su vam na raspolaganju. U ovu stalnu postavku uključena je I popularna “taktilna kupola”, interaktivna mini ekskurzija kroz mračnu kupolu, gde čulo dodira postaje vaš jedini vodič. Ovaj vid zabave I učenja idealan je za porodične posete.

Jedan od najprepoznatljivijih obeležja San Franciska, Koit kula, nalazi se na vrhu Telegraf Hila. U obliku vatrogasnog creva, Koit kula je dobila ime po Lili Hičkok Koit, koja je donirala sredstva za spomenik hrabrim vatrogascima. Koit Tover nudi panoramski pogled sa vidikovca, a hol unutar kule je obložen muralima studenata Škole lepih umetnosti Kalifornije. Dvadeset I pet vodećih umetnika iz San Franciska radilo je na oslikavanju kule, predstavljajući I delove američke istorije: vreme Velike depresije, farmere, mostove, razvoj industrije kao I svakodnevnicu I kalifornijski pejzaž. U vreme kada je Dijego Rivera, meksički muralista, radio najveći deo narudžbina slika I murala za elitu S.A.D. divile su mu se I američke kolege, čiji je uzor bio, a da toga još nije bio svestan. Milioner Rokfeler nije bio zadovoljan muralom koji je Dijego naslikao za njega jer je oslikao I levičarski orijentisane ličnosti, a ponajviše mu je zamerio zbog predstave Lenjina. Nedugo potom mural iz Rokfeler Centra je uklonjen I uništen, ali se Dijegov uticaj osetio I među njegovim pristalicama. U Koit kuli, njegove kolege unele su detalje levičarskih partija I zauvek sačuvali idejnu osnovu “Čoveka na raskršću”, Digegovog uništenog murala. Kula je izgrađena 1933. godine I postala je simbol vatrogasaca I ljudske plemenitosti. Lili Koit je bila harizmatična žena koja je pored dugih putovanja po celom svetu, ljubav prema Kaliforniji učinila je da jednu trećinu svog bogatstva pokloni San Francisku u svrhe oplemenjivanja grada. Pored ove kule odlučeno je da se napravi I spomenička kompozicija na Trgu Vašington, trojice vatrogasaca, gde jedan od njih nosi ženu na rukama, spašavajući je od požara.

Pozdravite se sa okeanom, udahnite duboko poslednji hladan vazduh San Franciska… I pošaljite glasnu poruku na talase…Uputite je svim onima koji do sada nisu posetili San Francisko…
Kada se uputite na aerodrom, otvorite prozor žutog taksija (yellow cub) I prodertite se “Zbogom maglo”!!!

Ostavite komentar
Ime:
0/1500 karaktera
Komentar:
AntiBot pitanje: jedan + četiri = ?

Prijavite se sa vašim SuperOdmor nalogom ili sa vašim nalogom.

Pošalji komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo korisnike SuperOdmor.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. SuperOdmor.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove SuperOdmor.rs. Administratorima SuperOdmor.rs se možete obratiti ovde: info@superodmor.rs

Komentara: 1
No database selected