Putopisi

Kosovski manastiri – najveći biseri srpske duhovnosti i kulture

draganantic
draganantic , 31. 08. 2016.
Lokacija: Kosovska Mitrovica (Srbija), Gračanica (Srbija), Visoki Dečani (Srbija)
Ocena:
 
Sećam se da sam još na ekskurziji iz osnovne škole daleke 1992. godine obilazeći manastire na Kosovu i Metohiji osetio rečima neopisivo zadovoljstvo, spokoj i divljenje ovim srpskim svetinjama. Takva me osećanja i sada uvek obuzimaju kada god odem u posetu nekom manastiru, kojih na ovom našem podneblju ima svuda. Nisam ih obišao mnogo, ali su neki od njih i priče o njihovom nastajanju i opstajanju u teškim vremenima učinili da se osećam ponosno na istoriju naroda čiji sam pripadnik.

Na Kosovu sam bio i početkom 2009. godine, zajedno sa grupom studenata i profesora jedne visokoškolske ustanove iz mesta u kome živim koja je organizovala humanitarno prikupljanje paketića za decu sa Kosova i Metohije koja žive u enklavama. Putovali smo mini autobusom, a pakete za decu i prikupljene priloge ostavljali smo kod monaha u više kosovskih manastira.
Nije mi bilo svejedno da putujem na Kosovo, zbog svima dobro poznatih okolnosti, ali su osećaj da mogu na bilo koji način da doprinesem da ta napaćena dečica budu makar malo srećna, kao i mogućnost da obiđem neke manastire (ko zna kada će mi se ponovo ukazati prilika) pobedili su moj strah.

Manastir Banjska
 

Po ulasku na Kosovo i Metohiju najpre smo svratili u Zvečan i u Manastir Banjska. To je zadužbina kralja Milutina, podignuta u razdoblju od 1312. do 1316. godine, posvećena Svetom arhiđakonu Stefanu. Manastirska crkva predstavlja tipičan primer raške arhitekture, a u vreme svoje izgradnje bila je jedna od najlepših crkvenih građevina tadašnjeg srpskog kraljevstva. Banjska je jedan od malobrojnih manastira čija je osnivačka povelja sačuvana. Manastir je mnogo puta kroz istoriju stradao, tako da od njegove, nekada raskošne i veoma vredne riznice, danas, na žalost nije sačuvano ništa. Ovde se nismo zadržali dugo, jer nas je čekalo još puno obaveza.
Odatle smo došli do Kosovske Mitrovice, gde smo se izvesno vreme zadržali po gradu, a onda smo uz pratnju KFOR-a nastavili put prema manastirima.

Manastir Gorioč
 

Naša sledeća odrednica bio je manastir Gorioč, smešten na padinama kosovske Mokre Gore, kod varošice Istok. Prvobitna crkva sagrađena je u 14. veku. Od tog izvornog manastira ostali su temelji na kojima je podignut novi u 16. veku, kasnije restaurisan najpre u 18., a zatim i početkom 20. veka. Kako narodno predanje kaže, Stefan Dečanski je ovde podigao crkvu Svetog Nikole, kojom je želeo da izrazi zahvalnost za izlečenje svoje bolesti gorućih očiju, pa otuda i naziv Gorioč.
Ovaj manastir čuvao je nekada mnoge vredne rukopise i crkvene knjige iz srednjeg veka (14. i 15. vek). Neke od tih knjiga se danas nalaze u Rusiji, u petrogradskoj biblioteci gde ih je sredinom 19. veka doneo Aleksandar Giljferding, u to vreme ruski konzul u Bosni, inače veliki poznavalac istorije slovenskih naroda i putopisac. Ovaj manastir čuva kolekciju koja se sastoji od 11 ikona nastalih u periodu od 16. do 18. veka.
Tokom Drugog svetskog rata albanske nacističke bande pretvorile su Gorioč u zatvor za Srbe u kome su ih zlostavljali. Po završetku NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, nakon povlačenja naše vojske sa Kosova i Metohije, manastir i njegove monahinje ostavljeni su na milost i nemilost teroristima koji nisu propustili priliku da ga razore. Međutim, Gorioč je, kao više puta kroz svoju skoro 8 vekova dugu istoriju, obnovljen i danas funkconiše kao ženski manastir.

manastir Dečani
 

Od Istoka preko Peći, stiže se za nepunih sat vremena do druge zadužbine Stefana Dečanskog, manastira Visoki Dečani, smeštenog podno Prokletija, pokraj reke Dečanske Bistrice. Manastirsku crkvu Hrista Pantokratora počeo je da gradi Stefan III Dečanski 1327. godine, ali na žalost nije dočekao završetak izgradnje, koju je je 1335. godine okončao njegov sin, Dušan Silni, najveći srpski srednjevekovni vladar i jedini naš vladar koji se okitio carskom titulom.
Dečanska crkva je petobrodna građevina raškog stila gradnje, široka 36 i visoka 30 metara, što je čini najvećim srednjevekovnim spomenikom u Srbiji. Otuda i naziv „Visoki“. Unutrašnje zidne dekoracije , oslikane 1350. godine najveća su vrednost ovog manastira. Freske manastira Dečani smatraju se vrhuncem srpskog srednjevekovnog crkvenog slikarstva. Zbog njih je manastir 2004. godine stavljen na listu UNESCO, jer predstavljaju vrhunski primer vizantijskog slikarstva iz perioda poznatog kao renesansa Paleologa. Ovde se čuva i izuzetno vredna kolekcija crkvenih rukopisa, koja se po važnosti svrstava odmah iza one koja se nalazi u Hilandaru. Svete mošti manastirskog ktitora i velikog srpskog vladara Stefana Dečanskog počivaju u unutrašnjosti manastirske crkve.

manastir Gračanica
 

Naše krajnje odredište na ovom kratkom obilasku bio je manastir Gračanica u istoimenom selu između Lipljana i Prištine. Ova svetinja smatra se vrhuncem srpsko-vizantijske arhitekture u srednjevekovnoj Srbiji. Prema narodnom verovanju, pred bitku na reci Gračanki, kralj Milutin usnio je anđela koji mu reče da će dobiti bitku i da iz zahvalnosti prema Bogu treba da podigne crkvu oblika koji će mu se prikazati. Tako i bi. Milutinu je odneo pobedu u boju, a na nebu mu se prikazao oblak nalik crkvi na osnovu čijeg oblika je sagrađena Gračanica.
Manastir koji je podignut 1321. godine, danas predstavlja jedan od najvrednijih spomenika srpske srednjevekovne umetnosti, arhitekture i duhovnosti. Njegova riznica je nakon izgradnje bila veoma bogata, ali je do današnjih dana potpuno uništena. Međutim, manastirske freske su, u većoj ili manjoj meri očuvane i predstavljaju najveću vrednost njegove unutrašnjosti. Takođe, manastir i danas ima bogatu kolekciju starih ikona, sa najvrednijom ikonom Hrist Milostivi izrađenom u 14. veku.
Nakon što smo našu malu „misiju“ uspešno završili, vreme je bilo za povratak, obzirom da je zimski dan kratak, a putovanje noću po Kosovu i Metohiji nije bilo dovoljno bezbedno. Nažalost, imali smo malo vremena i u svakom od manastira smo se zadržali dosta kratko, ali je i to bilo dovoljno za snažne utiske pod kojima sam bio dugo, dugo nakon ovog jednodnevnog putešestvija. Na blogu čiji sam urednik možete pročitati detaljnije opise srpskih manastira.

Ostavite komentar
Ime:
0/1500 karaktera
Komentar:
AntiBot pitanje: devet + pet = ?

Prijavite se sa vašim SuperOdmor nalogom ili sa vašim nalogom.

Pošalji komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo korisnike SuperOdmor.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. SuperOdmor.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove SuperOdmor.rs. Administratorima SuperOdmor.rs se možete obratiti ovde: info@superodmor.rs

Komentara: 0