Putopisi

VOJVOĐANSKI KARINGTONI ILI SAGA O DUNĐERSKIMA

tamarita
tamarita , 30. 03. 2011.
Lokacija: Srbija
Ocena:
 
Politika, novac, skandali i žene. I porodica prepuna tajni i kontroverzi. Jedinstvena po veličini, snazi i dostojanstvu danas čuvenog prezimena Dunđerski. Iza sebe su ostavili svedočanstva o jednoj moći i jednom vremenu: velelepne građevine, ergele konja, fabriku tepiha, zrenjaninsku pivaru, pozorište, trgove i mit.

Ne zna se tačno gde priča počinje. Izvesni su samo hercegovački koreni. Tačnije, rodonačelnik loze, Avram iz Gacka u Hercegovini, dolazi u vojvođansku ravnicu. Tada se rađaju oni ''pravi Dunđeri'' sa austrougarskim manirima. Priča se da je Avram bio potomak nekog tesara – dunđera i da je od toga nastalo danas čuveno prezime, dodavši u to vreme, u Srbiji, pomodni završetak -ski umesto –ić. Zbog verskog gonjenja napuštaju okolinu Subotice, verni svojoj porodičnoj pravoslavnoj veri, i nastanjuju se u Srbobranu, tadašnjem Sentomašu. Beše to još pre dva veka. No, ipak, možda je tačna i ona bajkovita priča o Avramu koji je obrađujući sirišku pustaru pronašao ćup pun zlata. Silno bogatstvo nasledio je sin, Gedeon koji zahvaljujući sopstvenoj mudrosti i talentu ulaže novac tako pametno da se isti ''kotio'' i ''kotio'', dok nije nastala imperija Dunđerski.

Dvorac Dunđerskih - Fantast
 

I tako su se ređali slojevi mita i istine, gradeći kontraverznu priču o najbogatijoj vojvođanskoj porodici koja u sebi nosi gospodski duh ali i delić prokletstva, o kome se i danas priča.
Prapredak Avram, na dan Svetog Djurđa dobija sina Gedeona, kasnije zvanog Geda ili dede-Geca. Crkva u kojoj je kršten poznatija je po događaju iz nemirne 1848-49. godine kada je u toku službe kroz prozor crkve uletela kumbara, ispaljena iz mađarskog topa. Bomba se kotrljala levo, desno dok je paroh nije svojim rukama zgrabio i bacio daleko, gde je eksplodirala. I mirno nastavio sa službom. To je bilo dovoljno da narod ispreda priču o svetom mestu i zaštićenim ljudima koji se u njoj krste. Eto, slučajno, u istoj crkvi kršten je i budući najbogatiji čovek u Vojvodini. Njegovoj braći gubi se trag, a oni, bez muškog poroda, nisu ni bitni za stvaranje porodičnog bogatstva pred kojim su respektovali ugledni političari, viđeniji ljudi, seoske gazde, zemljoposednici, umetnici, književnici, udavače... Da li zbog bogatstva ili... Ali, kao za inat, oni najpoželjniji ''Dunđeri'' važili su za večite mladoženje, latentne homoseksualce, pobornike ''liberalnih'' ljubavnih veza i bogate švalere za kojima se samo uzdisalo.
Koliko je njihovo bogatstvo uistinu veliko naslućuje se iz srbobranskog katastra iz tridesetih godina prošlog veka, prema podacima od koda je i koliko zemlje oduzeto posle Prvog svetskog rata, prilikom agrarne reforme Aleksandra Karađorđevića. ''Steva je imao 2156 jutara zemlje, Dr. Gedeon 1850 jutara, Bogdan 376 jutara...'' Pa ko želi, nek računa. A da nije sve u nasledstvu govori i zapis da su Dunđerski ''obdareni prirodnom bistrinom i dobrim srcem, radljivi su i preduzetni, izdržljivi i štediše, pitomi ali tvrdokorni, a po telesnim osobinama visokog i vitkog rasta, zdrave telesne konstrukcije i lepe, impozantne spoljašnjosti''.

 

Pravila porodične despotije nalagala su bespogovornu poslušnost sinova i snaja, gde je prva i poslednja reč bila upravo Gedina. Baš ova osobina postala je asocijacija za pomenutu osobinu, te su i neki naši, savremeni političari ''ponosno'' nosili njegov nadimak . Ali ona Balaševićeva o Gedi koji je sve pare proćerdao očigledno nema nikakve veze sa deda – Gecom. Naprotiv. Iza Gece je ostala i čuvena, neki kažu nacionalistička, ''Gecina zaklada'', zadužbina za pitomce ali samo srpske veroispovesti. Na spomen ploči Matice srpske u Novom Sadu, upisana su imena dvojice dobrotvora,nosioca prezimena Dunđerski: Gedeona – deda Gece i njegovog unuka Bogdana poznatog po građevinama i crkvi koju je iza sebe ostavio kao i po neobično intezivnom prijateljstvu sa Urošem Predićem, našim poslednjim savremenim ikonoslikarom.
Bogdan, sin iz drugog braka Aleksandra – Šandora Dunđerskog, važio je za vrlo obrazovanog čoveka tog doba. Posle završene srednje škole, otac ga je poslao u Beč u Poljoprivrednu školu, gde je usavršio nemački jezik i dobio ekonomsko obrazovanje. Ubrzo po povratku udvostručio je svoje starobečejsko imanje i stvorio jednu od najvećih i najslavnijih ergela konja u staroj Jugoslaviji. Njegova strast, pored konja, bila je i raskošna građevina koju je gradio iz hira, obesti, gordosti i prestiža.
Na 14 kilometara od Bečeja i danas (ili tek danas) živi Zamak ''Dunđerski'', u bačkoj ravničarskoj oazi, od davne 1920. godine kada ga je stvorio Bogdan, kombinujući i mešajući stilove: klasicizam i neogotiku. Naravno, dodajući svoju maštu i iskustvo donešeno sa dalekih putovanja, iz bečkih i peštanskih dvorova, iz holandske i nemačke arhitekture... Uz sve to, uneo je i italijansku eleganciju u vrt ispred zamka, a iz daleka dovezao egzotične stanovnike imanja: čudne rogate životinje i muflone. Ali, Bogdanov miljenik beše soko, koji je sa njegovog ramena, na tornju zamka svakodnevno nadgledao posed. Priča se da on i danas živi i doleće na najvišu kulu, čuvajuću imanje i duh pokojnog gazde.
''Velikoposednik starobečejski i sentomaški'' u letnjikovcu nikad nije prespavao, ali je zato želeo da baš na ovom posedu izgradi crkvu i mesto za večni počinak. Svoj i svog prisnog prijatelja Uroša Predića, sa kojim je želeo da podeli i dane u ''onom'' životu. U izgrađenoj crkvi Svetog Djorđa u neovizantijskom stilu i danas stoje jedan naspram drugog bakrorezi dvojice prijatelja, svedočeći o velikom, intimnom i tajanstvenom muškom prijateljstvu čuvenog veleposednika i poznatog srpskog ikonopisca. Na kraju, u kapeli je sahranjen samo Bogdan jer je Predić svoju odluku preinačio i zatražio da bude sahranjen u rodnom Orlovatu. Priča se iz patološke ljubavi prema svojoj majci, ili da ugodi meštanima svog rodnog sela, a sasvim izvesno zbog toga što je bilo nezgodno, čak i mrtav biti u društvu Bogdana Dunđerskog. Bilo kako bilo, kapela sv. Djurđa imala je čudnu istoriju i još čudnije spasenje. Posle Drugog svetskog rata, neko se dosetio da u nju strpa električni transformator za sovhoz. Interesantno je da je na put skrnavljenja ove crkvene baštine stao niko drugi do komunista Moše Pijade. Uprkos Bogdanovom okršaju protiv ''crvenih''.

 

Buran politički život, skoro mu je došao glave. Bio je ''savesni zastupnik narodnih interesa'' i ogromnom većinom glasova pobedio poslaničkog kandidata iz Mađarske 48-osmačke partije. Posle ratifikacije prisajedinjenja Bačke Mađarskoj pozvat je od strane Ugarskog sabora za predstavnika bečejskog sreza. Nakon godinu dana od Bogdanove smrti izbija politički skandal i pljuvanje na hvalospeve o Dunđerskima koje je štampao časopis ''Nova pošta''. Usledile su stravične pretnje od strane komunista i njihovog časopisa ''Slobodna Vojvodina'', nazivajući ''Novu poštu'' petokolonaškim, podrepaškim, izdajnički-pokvarenim i fašističkim listom a urednika istog lista nazivaju jednim od tri kite u Hortijevom buketu koji šuruje sa krvavim okupatorom. Bogdanu Dunđerskom se osporavaju sve zasluge i dodaju fašistički epiteti i odgovornost za krvoprolića u Bačkoj i Baranji. Naknadno su mu komunisti pripisali i saučesništvo u falsifikovanju famozne ''Rezolucije bačkih Srba'' koja bi naterala Srbe iz Bačke da zauzmu negativan stav prema Narodno-oslobodilačkom pokretu i partizanima. Treba pomenuti da je Bogdan nevoljno dočekao agrarnu reformu po kojoj mu je oduzeto imanje, ali on je i dalje u nostalgičnoj uspomeni nosio prošla vremena, ugarsku gospoštinu i aristokratsku otmenost. I još reč, dve o Bogdanu. Bio je markantna ličnost, obrazovan i poznat širim narodnim masama. Voleo je da putuje i da se na tim putovanjima usavršava, te je upravo putujući po svetu uvideo šta je dobro i lepo. Međutim, i tada je vreme u kome je živeo, kažnjavalo izuzetno napredne ličnosti. Nekad na poniženje, nekad čak i na smrt.
Ali, u ovom intrigantnom političkom životu smestila se i jedna interesantna ljubavna priča. Pomalo romantična, više bezobrazna. Mada se nikad nije ženio, i zakonitog poroda nije imao, voleo je dve žene. Mara beše žena Bogdanovog kovača koju je otkupio za 21 jutro zemlje i nešto novca. Danju je vodila gospodski život a noću bludnički. Psovke i prostatluci joj nisu bili strani, ali je upravo tom oštrinom uspešno vodila imanje u Bogdanovom odsustvu. Kada bi joj, u tim trenucima, u venama proključala krv konkubine slala bi sa kule svetlosne signale svom kovaču koji bi joj se uvek vraćao. Druga Bogdanova ljubav beše Marica, mađarica gospodske krvi. Njihova lica, uslikana su u medaljonima Bogorodice i Djeve Marije, u kapeli Sv. Djordja.
Skandali, žene i Djunđerski često su punili novinske hronike i trač rubrike novosadskih i beogradskih listova. Tako je i Bogdanov brat, Jaša bio u žiži kuloarskih priča zbog bivše služavke koja je tvrdila da je dete koje je vanbračno rodila njegovo. Da bi zataškao navodno očinstvo Jaša joj je redovno plaćao alimentaciju. Međutim, desilo se da je prilikom boravka u Budimpešti, Jaša preminuo i tada je cela stvar ''isplivala''. Na posletku, istina je da je služavka Aranka Juhaz još jednog muškarca teretila za isto i uzimala novac sa obe strane. Uprkos svemu, očevici su pod zakletvom i dalje tvrdili da je devojka imala strasnu ljubavnu aferu sa gospodinom Jašom u vreme dok je kod njega službovala. Ovaj bljutavi slučaj o lovu na muža, bogatstvo i prezime u štampi je smenila tragična priča o zastrašujućim sudbinama koje su zadesile Jašine zakonite sinove Aleksandra i Bogdana. Priča se da je i porodično prokletstvo učinilo svoje i izbezumilo umove dvojice u to vreme obrazovanih ljudi. Istina je da je jedan, u drugom pokušaju, izvršio samoubistvo u nasleđenoj luksuznoj kući u centru Novog Sada u Miletićevoj ulici broj 9. Posle večernjeg obroka, Aleksandar je otišao u svoju spavaću sobu, odakle se čulo kucanje na pisaćoj mašini. Usledio je pucanj. Na stolu su ostala tri oproštajna pisma: policiji i državnom tužiocu, testament i posmrtnica – samom sebi. Sam čin je očigledno bio inspirisan pređašnjim samoubistvom svoga brata koji je čeličnim nožićem za brijanje isekao sebi vene i grkljan. I drugi Bogdan je za sobom ostavio tri pisma: svojoj ženi, policiji i porodičnom šoferu. Pokojnik je bio dobro poznat beogradskim visokim krugovima, čest gost Crvenog salona u ''Srpskom kralju'' i otmenih kuća, gde je voleo da igra poker, pije bolu, viski i koktele. Naizgled čovek bez problema: sretno oženjen, obrazovan i bez finansijskih problema ali ''svoju kuću nije voleo''. Bar su tako govorili njegovi prijatelji. Ni treći sin Jaše Dunđerskog nije bio svetle sudbine. Mada je bio najistaknutiji jugoslovenski reprezentativac u tenisu posle Prvog svetskog rata, bio je najveći bonvivan u porodici. Proćerdao je velike svote novca i završio kao bedni starac u Domu za iznemogle u Futogu.
Najpoznatiji član dinastije Dunđerski svakako je Gedeonov sin, Lazar, budući najbogatiji čovek u Srbiji. Javna je tajna da mu škola nije bila jača strana, da ih je neprestano menjao i ni jednu nije završio. Ali je zato bio pravi talenat za trgovinu. Posle prvog propalog posla i bankrota gde je izgubio oko 4.000 forinti, nastavio je poslove kupoprodaje hrane sa svojim ortacima. Vremenom se osamostalio, osnovao svoje stanice za kupovinu hrane i ''spasao'' srpski narod od zelenaša. Čika Laza se pored toga bavio i ''ekonomijom'', zemljoradnjom ( u jednom trenutku je bio vlasnik čak 42.000 jutara zemlje), stočarstvom. Kada je dovoljno ojačao, Lazar postaje industrijalac. Sazidao je dve fabrike alkohola, dve pivare i fabriku za preradu repice od koje se pravila kolomast. Takođe je kupio i najveće mlinove po Vojvodini kao i fabriku tepiha u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu. Lazarova reč je bila presudna i u bankarskom svetu. Bio je važna ličnost kod osnivanja Srpske banke u Zagrebu, zatim je bio jedan od glavnih osnivača Centralnog kreditnog zavoda, čija je zgrada na uglu Grčkoškolske i Miletićeve ulice u Novon Sadu i danas jedna od najlepših građevina. Čika – Laza je zahvaljujući svom velikom ulogu bio i ''spasitelj'' Novosadske Štedionice. Svaka eventualna sličnost sa nekim novim srpskim ''Dunđerima'' sasvim je slučajna. Ili se to istorija, s vremena na vreme, ponavlja.
Jedna od lepših građevina u vlasništvu Lazara Dunđerskog bio je letnjikovac Čelarevo, rađen po projektu bečkog arhitekte. Prostrani prizemni objekat rađen u klasičnom stilu, sa naglašenom simetrijom. Sa zadnje strane dvorca nalazila se ogromna terasa sa koje se stepenicama silazilo u vrt. Da bi spojio lepo i korisno, Laza na ovom imanju podiže fabriku spirita i parni mlin. Zatim niče pivara i velike plantaže hmelja. Bilo je to vreme pravog ekonomskog ''procvata'' kada su gosti dvorca bili poznati i ugledni ljudi tog doba, od kojih su samo neki pesnik Laza Kostić i slikar Paja Jovanović.
Međutim, pesnik Laza Kostić nije samo zbog prijateljstva i komoditeta posećivao Dunđerske. Već i zbog ljubavi prema trideset godina mladjoj Lenki. Božanska lepota čika Lazine ćerke, njen tanak struk i maniri stečeni u mondenskoj Pešti i Beču nadaleko su se prepričavali. Mada, kažu neki da joj je miraz bio još lepši. Ali, da bi priča o neuzvraćenoj ljubavi bila romantičnija, gotovo filmska, Laza Kostić je danaas čuvenu pesmu ''Santa Maria delle salute'', napisanu u Veneciji, posvetio lepotici koja je u svojoj dvadesetčetvrtoj godini života preminula od tuberkoloze. Istina je da je Lenka bolovala od tifusa, ali se tada smatralo da je umreti od tuberkuloza više ''nobl''.
Jer kod Dunđerskih je bilo važno i - umreti gospodski. Mada Saga o vojvođanskim Karingtonima se nikad nije završila. Nastavlja se i dan danas preplićući vekove, ratove i politiku, umetnost i arhitekturu, ljubav i poeziju, bogatstvo i prokletstvo, ''Crvene salone'' i kuloare skupštinskih zdanja, najlepše žene ali i konkubine i služavke i brojna slavna i moćna imena, čiji je jedini zajednički imenitelj bilo famozno prezime – Dunđerski. Istorijskim arhivima, budućim istraživačima, neotvorenim dosijeima, stvarnim ili lažnim sada već dalekim potomcima i nekim budućim reportažama ostaje da nastavljaju ovu priču ispisujući neke nove nepoznate redove. A možda i dopisujući. Ko zna? Jer ovakve sage (nalik modernim sapunicama) nikada nemaju svoj kraj. Ili možda imaju?

 

''FANTAST''
U starobečejskom zamku Bogdana Dunđerskog trebao je da se smesti ekonomski fakultet poljoprivrednog smera, po želji vlasnika. Međutim, nikao je hotel ''Fantast'', po čuvenom pastuvu, vlasništvu Leona Koena. Osvajaču trpl – krune. Danas je hotel mesto tajni brojnih ljubavnika, mladenaca, književnika, glumaca, estradnih umetnika, političara... Svoje trenutke i mir na ovom mestu nalazili su Milorad Pavić, Radmila Bakočević, Goran Bregović, Neda Ukraden, Jovanka Broz, Tomislav Karađorđević i mnogi, mnogi drugi. Čuvene su priče i o nesuđenim kupcima imanja, kao što je gospodin Izoli, jedan od vlasnika FK Milan, zatim poznati šeici, bogati stranci...

ZAGUŠLJIVA POLITIKA
Ubrzo posle pogroma hortijevaca, u trenutku kada je bio na komunističkom spisku državnih neprijatelja, Bogdan Dunđerski je 1942. godine obilazio Šajkašku, Titel, Žabalj i Čurug. U toku dvodnevne posete, zbog njegove ćutnje, mu je pripisano saučesništvo u zlu, jer za sve vreme svog saborovanja Bogdan ni jednom jedinom rečju nije spomenuo, a kamoli tražio odgovore na krvava bačka događanja. U dva mandata u peštanskom saboru, Dunđerski je reč tražio samo jednom i tada doslovce rekao: '' U sali je zagušljivo, molim da se otvori prozor''?!

KRALJ U GOSTIMA
Gost doma Novaka Dunđerskog, Gedinog sina, bilo je i njegovo Visočanstvo Kralj Aleksandar. O ovoj poseti naveliko se pričalo i prepričavalo. Na jednoj od putešestvija po okolini, regent Aleksandar je napustio svoj luksuzni automobil i prešao u elegantni fijaker Dunđerskih u koji je bilo upregnuto pet rasnih vranaca. Nakon toga priređena je kraljevska večera gde su se služili specijaliteti po receptima iz kuhinja najvećih evropskih dvorova.

''FOND SIROTNIH NOVINARA''
Lazar Dunđerski bio je veliki dobrotvor: jedan od osnivača udruženja ''Privrednik'' za siromašnu i darovitu decu, osnivač ''Angelineuma'' – Zavoda Sv. Majke Angeline za vaspitanje srpske otmene ženske omladine, za lečenje grudobolnih, a pomagao je i ''fond sirotnih novinara''.

Piše: Tamara Vlaškalin

Ostavite komentar
Ime:
0/1500 karaktera
Komentar:
AntiBot pitanje: dva + devet = ?

Prijavite se sa vašim SuperOdmor nalogom ili sa vašim nalogom.

Pošalji komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo korisnike SuperOdmor.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. SuperOdmor.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove SuperOdmor.rs. Administratorima SuperOdmor.rs se možete obratiti ovde: info@superodmor.rs

Komentara: 4
No database selected