Putopisi

Возови

gogy86
gogy86 , 19. 01. 2011.
Lokacija: Мумбај (Indija)
Ocena:
 
Често сам виђао слике пренатрпаних возова из Индије, али сам увек мислио да су то само изузеци. Ево, опет сам открио да нисам био у праву.

Мумбај је пренасељен град са много сиромашног становништва. Када се тај податак искомбинује са чињеницом да је железница најјефтинији и најбржи начин путовања кроз овај велики град, добија се гужва невероватних размера. А ја морам да путујем сваки дан возом у време највећих гужви .

Да почнем од описа станица и да одмах кажем да су све веће од новосадске железничке станице (у смислу да су перони дужи и много искоришћенији). Прво се мора купити карта, али чекање у реду може да потраје и преко сат времена. Много боља опција је куповина купона који се састоје од апоена вредности 1,2 и 4 рупије, а комбиновањем тих апоена се добија одговарајућа цена возне карте (постоји списак цена карата између различитих станица). Најбоља опција је куповина месечне карте за први разред, коју сам ја коначно купио. Вагони су подељени на вагоне за жене и вагоне за све (али су ту углавном мушкарци. У наставку је описано зашто). Поред тога, деле се и на први и други разред. У првом разреду је, због разлике у цени, најмања гужва (али некад и тамо зна да буде претрпано). Када се обаве обавезе око карте, треба се отићи на одговарајући перон, што је знатно олакшано добром сигнализацијом и обавештењима. Такође, возови релативно често пристижу, па се ретко дуже од 5 минута чека на воз.

Тренутак уласка у воз је најтрауматичнији . Нарочито током шпица, када се у воз са 9 вагона, који је предвиђен за 1700 људи, укрца преко 4600 људи! Не знам шта је горе, бити први који уђе и онда бити заробљен у средини воза или „ући“ међу последњима и висити са стране воза током путовања. Када се чини да више физички не може да стане више људи у вагон, они што су напољу почну да гурају из све снаге и увек успеју да компресују ове унутра, тако да се сви угурају. Слично је и приликом изласка – створи се огромна гужва на вратима, и онда ови позади гурају напоље (често узимају залет да би јаче гурнули). И то је прихваћена норма понашања. Путници би искрено били збуњени и изненађени ако би се неко почео бунити што га гурају. Управо су због оваквог понашања и уведени посебни вагони за жене – не ради се о сегрегацији, већ прагматизму. Интересантно је да и приликом највећих гужви у возовима се уопште не осећа зној или неки други непријатни мириси, што се постиже добром вентилацијом (врата и прозори су увек отворени) и чињеницом да су Индијци веома чисти (иако живе у прљавштини, они сами се редовно купају, што је знатно другачија пракса него у Србији ). Колико су велике те гужве, може се илустровати чињеницом да сам у неколико наврата морао да одем четири станице даље него што смо планирао, јер раније нисам физички могао да изађем из воза, пошто сам био у средини. А чак сам био у првом разреду!

Ово је екстреман пример гужви и оне се дешавају само током шпица када људи иду на посао и када се враћају кућама. У другим случајевима су возови и даље поприлично пуни, али далеко од тога да се у њих не може ући. Некад се чак може и сести . Међутим, приметио сам да се Индијци воле да се нагињу кроз врата током вожње чак и када није гужва (често ме подсете на пса који се вози у ауту ). Такође, и када није гужва, они ће да се гурају и журе приликом уласка и изласка из воза. А омиљено им је ускакање и искакање из воза док је још у покрету. Често се деси да неко искочи из воза пре него што овај довољно успори, а онда се добрано угрува (не могу да кажем да ми буде жао. Сам си је крив).

Једна од ствари око Индијаца која ми константно привлачи пажњу је то што уопште не маре за безбедност. Када свише стварно нема довољно места у возу, Индијци често реше да се возе на крову (поред електричних каблова од 20.000V за напајање воза) или да висе са стране воза. Не морам ни да објашњавам колико је то опасно. На станици људи константно претрчавају преко пруге и прескачу са једног колосека на други, иако се надвожњак намењен за прелазак налази на 10 метара од њих. Јуче сам видео целу породицу (родитељи са двоје деце) како силазе са једног перона на пругу, прелазе пругу и пењу се на суседни перон, а све то док је воз био на педесетак метара од њих! Пре пар дана сам видео родитеље који су послали своје мало дете (2-3 године) да се провуче кроз заштитну ограду да би дохватило неке папуче са пруге. Управо због оваквих ствари мумбајске железнице су међу најсмртоноснијим на свету (17 људи дневно је гинуло на шинама у Мумбају пре две године).

За крај могу навести пар веома интересантних података о железници и додаћу пар слика да илуструјем све ово о чему сам писао.

У последњих 5 година, на мумбајским пругама је погинуло 20.706 људи.

То је преко 3.500 годишње.

Током највећих гужви у вагонима стоји 14 до 16 људи на квадратном метру.

Туристима се препоручује да иззбегавају путовање возом.

Карта у једном правцу од мог стана до мог посла кошта 4 рупије (6 динара). Месечна карта за први разред која вреди на скоро целој дужини локалне железнице је 460 рупија (690 динара).

И, по обичају, да додам да на мом блогу можете пронаћи још путописа из Индије

Просечна вечерња гужва
 
Претрчавање преко пруге
 
Ostavite komentar
Ime:
0/1500 karaktera
Komentar:
AntiBot pitanje: dva + pet = ?

Prijavite se sa vašim SuperOdmor nalogom ili sa vašim nalogom.

Pošalji komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo korisnike SuperOdmor.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. SuperOdmor.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove SuperOdmor.rs. Administratorima SuperOdmor.rs se možete obratiti ovde: info@superodmor.rs

Komentara: 0