Putopisi

ISTORIJA SE NAJBOLJE PRODAJE

tamarita
tamarita , 26. 11. 2010.
Lokacija: Krstarenje Nilom (Egipat), Kairo (Egipat)
Ocena:
 
Egipat - najveće tržište istorije na svetu i centar drevne trgovine na početku novog milenijuma. ''Faraonska groznica'' – tek krštena bolest, trese i baca u agoniju i trošak karavane turista željnih avanture i misterije. A majka Afrika toga ima na pretek: pustinje, sunca, faraona, hramova... jedini pravi živi grad mrtvih, najbogatiji kairski bazar na svetu i poslednje svetsko čudo. I gde god se nalazili gledaćete u - džamiju. Dok se u šarenilu egzotičnih začina, ispod tezgi prodavaca marihuane, između golih stomaka trbušnih plesačica i plesa kobri po telima zmijara odigravaju neki novi filmovi.

U daljini se slute obrisi Sudana. Geografska odrednica: Naserovo jezero. Tačka gde je ''Velikom branom'' obuzdana snaga Nila i mesto začetka elektrifikacije Egipta. Iz pustinje štrči jedan socrealistički ''kulturno-istorijskii'' spomenik, tek da se zna da su otvaranju brane prisustvovali svi ''pioniri'' nesvrstanih zemalja. Ostalo je delo snažnog Nila, sunca, peska i, kako kažu, svemoćnih Bogova. Ovo je prvo mesto koje će vam pokazati svaki stanovnik Gornjeg Egipta jer od njega zavisi život. Tek onda sledi ono što se na ovim prostorima najbolje prodaje – istorija.
Asuan je najjužniji grad u Egiptu. Na samom Nilu. Poznat kao glavni trgovački centar ove oblasti i nezaobilazna stanica svih putnika za bilo koji deo Afrike. Promašiti se prosto ne može. Neke tuđe civilizacije su u pokušaju urbanizacije samo okrnjili autentičan izgled ovog, jednog od retkih naselja u Egiptu koji se može nazvati gradom. Centralni bazar, dug nekoliko kilometara, pravo je turističko otkrovenje. Načičkane prodavnice i navalentni trgovci koji za nekoliko desetina sekundi uspevaju da otkriju sve o vama, a da pritom toga niste ni svesni. Razlog njihovoj celonoćnoj razdraganosti i omamljenosti u isto vreme, otkriva samo iskričav sjaj u očima, s vremena na vreme zamućen pogled i opojan miris (kasnije se saznaje kojih trava) iz nargila koje puše uz šoljicu jakog, aromatičnog čaja. To je ukus koji se pamti po tome što ume da ''prodrma'' organizam kao srpska šljivovica. Šiš koji puše turisti samo je blagi aromatični duvan, ni sličan onom pomenutom. Za Asuan se slobodno može reći da je grad mirisa. Jer u njemu se prepliću mirisi orijentalnih začina, šiša i parfema iz čuvenog Abu Simbel Nacionalnog instituta za parfeme. Iz njegovih rafova plasiraju se esencije mirisa lotosa, jasmina, mimoze, narcisa, lavande... na svetsko tržište. I otkrivaju nam da su baš ove esencije ''tajni'' sastojci poznatih marki parfema kao što su Guči, Armani, Lankom... Iz staklene fabrike vraćamo se uličnim mirisima ''asuanskih'' začina. Jer upravo ovde je jedino pravo mesto za kupovinu origana, svih vrsta bibera, tamarina i ostalih aromatičnih, nama malo poznatih, dodataka hrani. Izložene kamene figure faraona samo simbolično načinju drevnu i današnju stvarnost: kamenolom u kojem još uvek sve funkcioniše po principu ''udaram diorit o granit'' i veličanstveni kameni hram na ostrvu Fila. Često ekranizovan i mističan jer se veruje da krije tajni ključ o stvarnom mestu gde je pokopano telo čuvenog imperatora sa naših prostora – Aleksandra Makedonskog. Do svih asuanskih znamenitosti stiže se najraznovrsnijim prevoznim sredstvima kao što su feluke, tradicionalne jedrilice koje se kreću na pogon vetra i gradske kočije.

 

Pored Egipćana, ovaj kraj naseljava severnosudansko pleme Nubi koje je posle izgradnje Velike brane iseljeno u južne delove Egipta. Prepoznaju se ''na kilometar'' po svojoj izrazito tamnoj boji kože, dvometarskoj visini i kapicama fluoroscentnih boja. Nubijci čak i svoje kuće boje živo – u grčko plavo. Pored boja život im ispunjava afrička ''tamba – lamba'' muzika koju prate razne udaraljke i tradicionalan žičani instrument – rababa. Pravi se od drveta, žice i zmijske kože i prodaje (uz cenjkanje) za nešto više od sto dinara. Rukotvorine nubijskih žena: nakit od staklenih perli, kamilje kosti, poludragog i dragog kamenja samo se u ovom delu Egipta mogu kupiti.
Krećući se uzvodno, stiže se do Kom Omboa, hrama izgrađenog u vreme faraona Tutmozisa III. Ovaj ''zmijarski'' grad pruža razonodu svima onima koji uživaju u sopstvenom strahu dok im se zmije uvijaju oko tela kao i onima koji veruju da govore nemuštim jezikom.
Četvrtak je idealan dan za posetu Edfu. Lučki sirotinjski grad sa ušorenim ulicama i kućama od naboja. Većina objekata za život nema krov jer je na večitom suncu tako nešto gotovo besmisleno. A i nikad se ne zna za koliko će se članova uvećati porodica, pošto je običaj (kao kod nas) da muškarac sa svim ženama ostaje kod roditelja. Znači, spratovi se smo nadograđuju, a obavezna satelitska antena (i u najvećem siromaštvu) se samo penje put neba. Kvalitetnim pamuk i tradicionalne nošnje - galabeje su omiljeni suvenir iz ove luke. I pošto je četvrtak – vreme je svadbama. Svetkovine traju tri dana, vesele su samo za mušku populaciju dok žene, kao u bioskopu, gledaju u podijum gde su izloženi ''na gledanje'' mlada i mladoženja. Ovo je jedini dan u životu svake arapske žene kada sme skinuti zar i feredžu. U arapskom svetu sasvim je normaln, čak poželjan, incestni brak i to među najbližim rođacima, čak i sa trinaestogodišnjim devojčicama koje kultura silom gura u ulogu zrelih žene. Devojka je ''slobodna'' tek ako je neće ni jedan brat.
Bivša pesronica Egipta, Luksor ili Teba u svom okrilju čuva dva značajna simbola moći bogova i faraona. Jedno je Karnak, poznat po tri kilometara dugoj aleji sfingi. Najzanimljiviji turistički detalj je statua svete bube – skarabeja, oko koje za sreću treba obići tri puta, a za potomstvo sedam. I tu je najveća gužva. Bar za ''paradajz'' turiste. Vrte li se, vrte... Druga svetinja je hram u Luksoru, najromantičnija građevina koja se upravo iz tih razloga rado posećuje noću, kad je osvetljena neonima. Ali najmističniji deo krstarenja tek sledi u Dolini kraljeva. Nepristupačna oblast stenovite Crvene pustinje krije nekoliko desetina faraonskih grobnica i ko zna koliko neotkrivenih. Ulaz je slobodan ali ne i zadržavanje u unutrašnjosti sa vodičima, jer je vazduh ustajao, vlažan i ima miris gotovo organske supstance. Sadržaji grobnica su bogato iscrtani zidovi sa punim i očuvanim koloritom, centralna prostorija gde se nekad nalazila mumija faraona i mnoštvo pobočnih tunela koje su služile kao lavirinti i varke pljačkašima. Uprkos dobrom obezbeđenju i mahnitom arheološkom raskopavanju doline, sve otkrivene grobnice, osim Tutankamonove, su već opljačkane. A i ono malo blaga što je ostalo preneseno je u Kairski muzej. Zanimljiva je priča o okolnom stanovništvu koji u najtežim uslovima živi u kamenoj pustinji iznad Doline kraljeva verujući da će baš ispod svojih kuća pronaći lavirinte tunela nekih još neopljačkanih grobnica. U međuvremenu crpe iz zemlje alabaster, te je svaka udžerica samostalna porodična manufaktura i fabrika alabastera. Jer mora od nečeg i da se preživi. Dok im se ne posreći da u sopstvenim podrumima i sobama iskopaju i neku mumiju. Čak i prirodni ambijent Doline kraljeva podseća na Svet mrtvih. Bodljikava kamena pustinja užarena od visokih temperatura vazduha koje u avgustu prelaze 60 stepeni. Ne slučajno, u blizini je podignut tj. uklesan u stenu pogrebni hram jedine žene – faraonke, kraljice Hadšepsut. Još tada je bila diskriminisana kao žena te je život posvetila dokazivanju svoje muškosti i oštroj vladavini. Iz tog razloga je često lepila bradu na lice i pokazivala svoju fizičku snagu. I izazivala milost Bogova. A oni (bogovi) Egiptu su podarili dugu plodnu ravnicu na obalama Nila koja vodi sve do Kaira.
Kairo – grad ''superlativa'', gde se za svaki kvart može dodati prefiks ''naj''. Za mnoge najlepši i svakako najveći arapski grad, na delti najmoćnije afričke reke Nila, udvara se kao dvolična šiparica. Pokazujući i svoj jadac i svoj gladac. U jutarnjim časovima ne vidi se ni prst pred nosom. Ali ne zbog magle već zbog prljavštine i smoga koju pravi 10 miliona automobila. Kada se ''razdani'' (negde oko podna) Kairo počinje sa svojim ponudama. Da skida feredžu, haljine, potkošulje...pa čak i... Ali tu privilegiju svakako nemaju stanovnice ovog grada koje su uredno umotane od glave do pete čak i na 55 stepeni celzijusovih. One svoje devičanstvo čuvaju za trenutak kada će nekom (obavezno) Arapinu postati prva, druga, treća ili četvrta žena. Jer upravo toliko zakon dozvoljava. Međutim, po rečima našeg vodiča, a na sreću žena, teške su za održavanje pa se muškarci uglavnom odlučuju samo za dve. Vraćanje starim muslimanskim običajima nije rezultat samo gvozdene ruke religije nego i bunta protiv Zapada i Amerike. Zato se žene rado i s ponosom vraćaju zaru i feredžama.
E, kad se konačno razdanilo može se, koliko toliko, bezbedno ući u kairske romantične četvrti ispresecane kanalima, tradicionalnim kućama, bazarima i naravno džamijama. Golubarnici su obavezan deo svake kuće, mada ''arhitekte'' i nisu uvek pronalazile adekvatna rešenja gde ih smestiti: pored satelitskih antena, na deset metara od Šeratonovog kompleksa, pa čak i u vlastitim dnevnim sobama. Arapi veruju da je golubije meso odlično za potenciju kao i čaj od đumbira. A koliko im je to (čitaj: potencija) bitna u životu govori i podatak da malo koji trgovac ne zna da kaže ''muški polni organ'' bar na deset svetskih jezika. I obavezno uz sebe nose slike dece, sve jedno drugom do ušiju. Valjda im tako bolje ''ide'' prodaja čaja od đumbira. Isto tako česta je pojava da u samim kućama za život, gaje koze i ovce. I to sve u gradu koji ima oko 17 miliona stanovnika (oko 25 miliona vikendom), i gde je centralna gradska kanalizacija misaona imenica!

 

Međutim, neponovljiv doživljaj nudi najpoznatija tačka u Kairu – veličanstvena Saladinova tvrđava (pandan beogradskom Kalemegdanu) i džamija Muhameda Alija, u narodu poznatija kao Alabaster džamija. Jer joj kupola kao i sav enterijer i jeste napravljen od čistog alabastera i izgleda bajkovito pod afričkim suncem. Ulazak u ovu svetinju predpostavlja i pristojno odevene turiste. Ženama mogu poslužiti pamučne marame koje se prodaju na svakom uglu i za sitan novac. I tek kada se, naravno bosom nogom, kroči u ovu svetinju shvata se zašto baš ovde hrle milioni Arapa samo da bi se klanjali Alahu. Hrišćanima je ipak zanimljiviji deo iza džamije, sa koga se pruža neponovljiv pogled na Kairo. Tek tada se otkrivaju kontrasti između kvartova sa širokim avenijama gde je cena stana kao u Njujorku i sirotinjskih prćija potonulih u jad i smeće. Razdvajaju ih samo šareni, pretrpani bazari i – gužva.
Veovatno ne postoji čovek koji je ušao u Kairo a nije ''opustošio'' čuveni Han Al Halili bazar gde se po pravilu najpovoljnije kupuje koža i zlato. Ovo je, dakle, najveće tržište zmijskih torbica, krokodilskih kaiševa i novčanika, kožnih jakni i zlata. I za sve to se naravno treba dobro cenjkati, bez obzira da li kupujete na ulici ili u luksuznim radnjama. Oni veštiji uspevaju da cenu skinu i za 70%. Ako se ne cenjkate trgovac to može shvatiti kao uvredu i nepoštovanje jednog od najstarijih zanata na svetu. U večernjim satima, kada Han Al Halili prosto vri, posebno primamljivo izgledaju male pobočne ulice u koje ipak nije preporučljivo ulaziti jer vas umesto navalentnih, nekima čak i simpatičnih trgovaca mogu sačekati preprodavci narkotika u luksuznim automobilima.
Iz svog ovog ludila, opsesivne kupovine, šareniša i gužve beži se u dobro čuvanu i zidinama opasanu Koptsku četvrt. Hrišćanski deo Kaira živi sasvim drugim životom. Možda zbog francuskih vojnika koji se bogato okićeni (naoružani) smeškaju na svakih desetak metara. Ovde automobilima nije dozvoljen ulaz, ulice su prazne i čiste, u prodavnicama se ne cenjka i naravno, sve je ''papreno'' skupo. Verovatno su u cenu suvenira uračunati i mir i tišina. Ovo je jedino mesto gde možete videti simbole hrišćanstva, 4 crkve, sinagogu, krst i gologlave žene. Uljuljkanu atmosferu remete samo priče o čestim terorističkim napadima islamskih terorista na kolevku hrišćanstva. Nije li onda jasno zašto baš hrišćani (francuski vojnici) čuvaju Koptsku četvrt. Inače ovaj izolovani deo je poznat kao 'put Isusov' i mesto gde se čuvaju biblijska nojeva jaja i lanci kojima je mučen Sveti Djorđe, u istoimenoj ortodoksnoj crkvi. Veličanstvena arhitektura iz okoliša izdvaja Viseću crkvu koja kao da ''niče niotkuda i naslanja se ninašta''. I izgleda potpuno nestvarno.
Tik do Koptske četvrti nalazi se nešto što bi se u savremenom svetu slobodno moglo nazvati – svetskim čudom. Najveći ''živi'' grad mrtvih. Ovaj grad (groblje) se od normalnih gradova ne razlikuje mnogo. Jedino što su stanovnici kuća - pokojni. U ambijentu koji više liči na scenografije Kusturičinih filmova danas živi ''samo'' 150 000 izbeglica, gradske sirotinje i beskućnika. ''Samo'' zato što se veruje da je u kairskom groblju nekad stanovalo oko milion ipo stanovnika. Ovaj kvart mrtvih dug je čitavih 3 kilometra i u njemu možete videti svo bogaatstvo arapske arhitekture: od veličanstvenih vila do kućica sklepanih od trske i naboja. Veruje se da su najluksuznije grobnice još uvek neopljačkane jer su građene nalik faraonskim tajnim tunelima. Kairski vodiči ne vole organizovane obilazke Grada mrtvih, što zbog legende, što zbog istine da iz njega izađe svaki peti... Da li je istina ili urbana legenda, bolje neka ostane nepoznanica.
I pošto je vaš reporter srećom preživeo obilazak Grada mrtvih, kreće se u avanturu po Gizi i istraživanje koliko li je tačno ono: kad kažeš Egipat – misliš piramide. Poslednje ''živo'' svetsko čudo starog sveta jedinstveno je i po tome da je to (doduše nezvanično) najfotografisanija građevina na svetu. Iz svih uglova, pa čak i sa Meseca. Međutim, misteriju egipatskih piramida i (ne)ljudske civilizacije koja ih je gradila hiljadama godina pre Hrista, kvari Kairo kome je postalo toliko tesno da se raširio tik do Keopsove, Kefrenove i Mikerinove grobnice. Piramide u starom, pustinjskom ambijentu mogu se videti još samo na razglednicama. Bilo kako bilo, Keopsova piramida i dalje zadivljuje svojim gigantskim izgledom, visinom od 148 metara i težinom svakog bloka od po nekoliko tona. Privilegiju ulaska u nju imaju samo oni srećnici koji dobro porane, jer broj posetilaca je strogo ograničen na njih stotinak, uz upozorenje da u nju ne smeju ući astmatičari, srčani bolesnici, dijabetičari, alergičari, klaustrofobičari... (a ko sme?!) jer je prostor skučen i zagušljiv. Nizak hodnik koji se lagano spušta u dubinu grobnice vodi do odaje u kome se, verovali ili ne, danas ne nalazi ništa. Samo udubljenje u kom je nekad ležao sarkofag sa balzamovanim faraonovim telom. Sve ostalo možete videti u Kairskom nacionalnom muzeju.
Posle kairske svakodnevice, povratak pustinji pravo je osveženje. Vožnja džipovima 120 na sat kroz peščane doline, sankanje po dinama i pogled na pravu pravcatu fatamorganu. Na pustinjskom horizontu jasno se vidi jezero (mnogi vide i gole ženske u toplesu). Naravno, za to postoji i racionalno objašnjenje. Stvar je u isparenjima i prelamanju svetlosti – čista fizika. Karavan džipova iskrcava svoje putnike pedesetak kilometara daleko od prvog naseljenog mesta, ispred beduinskog sela koji broji četrdesetak članova. Ne zna se tačno koliki broj beduina ordinira arapsko – afričkim pustinjama te je i zbog toga godišnji popis stanovnika gotovo nemoguć. Zna se samo da postoje tri grupe plemena: od nepristupačnih Abdaba do socijalizovanih Maza. Abdabe su poznate po svojim sablasnim vračevima, bavljenju okultnim radnjama i divljaštvu. Pleme Maza rado ugosti turiste, ali se stanovnici u vreme poseta ponašaju vrlo nenametljivo. Vode uobičajen život u autentičnom ambijentu pustinjskog sela. Nekoliko trščanih kuća i samo jedna od čvrstog materijala i sa sanitarnim čvorom, tj. najprimitivnijim ''čučavcem''. Privilegiju stanovanja u njoj ima isključivo šeik. Svako selo obavezno ima svoju svetinju u centralnom delu. Trščana džamija posebno je bogata ćilimima i prostirkama. Selo poseduje tor sa nekoliko koza, ćuraka, piladi i naravno, golubarnik. I svi stanovnici svesni su zastrašujuće istine da je pod ovom kapom nebeskom koza važnija od ljudi. Zato što ih ima manje. Kamila je osnov života. Služi kao prevozno sredstvo, od nje se dobija mleko, meso, dlaka, balega kao gorivo, a po smrti i koža, kosti i zubi. Kad napravite računicu od nje ne ostaju ni nokti. Kamile su i ''psi tragači'' za vodom. Najstarija kamila u selu sa iskusnim beduinom svake sedme godine kreće u potragu za novim bunarom. Pošto im računaje vremena nije jača strana, znak da je vreme selidbi daje im sama priroda. Naime, svake sedme godine u ovim pustinjama se desi – kiša. Tada nastaje opšta pometnja i karavan kreće dalje tražeći nov izvor života. I dok smo se na 60 stepeni hladili, doduše u mislima, pričom o snegu i hladnoći, najsimpatičnije pitanje jednog zaprepašćenog starosedeoca glasilo je: Šta? Videla si nekad u životu sneg?

 

Svi pokušaji arapskih lidera da beduine nasele u ''civilizovane'' kuće i gradove urodili su neuspehom. Ni jedna beduinska porodica nije izdržala ni mesec dana u uslovima urbanog življenja. Oni su svoje betonske kaveze napustili praktično pre nego što su se u njih i uselili. Vraćali su se svom nomadskom načinu života. Pleme Maza nadaleko je poznato po alternativnoj medicini i lekoitim travama. Na improvizovanim štandovima mogu se naći lekovi za sve bolesti: čaj protiv stomačnih tegoba, štapići za beljenje zuba, semenke (za pod jezik) protiv migrene, čaj za izbacivanje kamena iz bubrega, prašak za lečenje kožnih oboljenja i opekotina... Pa ko se usudi... Balzam protiv bolova je proveren i, verovali ili ne, deluje!
Beduinska sela i nepristupačna pustinja su verovatno jedini prostori gde se nećete na svakom koraku sretati sa policijom ili vojskom. Veruje se da u Egiptu red čuva čak 2 miliona policajaca. I ako uzmete u obzir da je ona samo produžena ruka vojske koja se po zakonu Hatišerifa služi tri godine i u posebnim uslovima, onda se cifra ljudi ''iz državnog obezbeđenja'' znatno uvećava. A da je sve to zaista potrebno uveravaju događaji iz 1996. godine kada je na platou, ispred hrama kraljice Hadšepsut, pobijeno pedesetak turista od strane islamskih terorista. Upravo zbog ovakvih eventualnih opasnosti, konvoj autobusa sa turistima je strogo pod pratnjom vojske i policije. Ali, sve je, ipak, na vašu odgovornost. I možda zbog toga biti vojnik u Egiptu – prava je počast. Još ako na uniformi imaju neki čin, samouvereni i ponosni na sebe usudiće se da poludiskretno namiguju turiskinjama ili da ih nehotice dotaknu u prolazu. Biti vojnik ujedno je i jedno od profitabilnijih zanimanja. Slamka spasa definitivno je turizam gde menadžeri luksuznih hotela: Hilton, Interkontinental, Meriot... imaju platu i par stotina evra. Ali za takvo radno mesto u Egiptu, treba biti i pismen. U pravom smislu te reči. Po nezvaničnim podacima nepismeno je oko 90% stanovništva, što je i logično jer obrazovanje nije ni obavezno ni moguće za svakog. Američki koledži i fakulteti u Kairu otvoreni su samo za veoma bogate Arape, jer za jedan semestar treba izdvojiti 30 000 američkih dolara. Zato je za tradicionalno egipatsko zanimanje – trgovinu, potrebno znati ''tarzan'' engleski, imati puno talenta, malo iskustva i šarma i mrvu samouke matematike.
Ali ni oni, tako vešti, verovatno ne bi uspeli da izračunaju koliko se kilometara prelazi krstareći Egiptom: surfujući po peščanim dinama, jašući kamile, vozeći se u tradicionalnim kočijama, putujući egipatskim vozom, mikrobasevima, felukama, brodovima i avionima. Međutim, jedan naš, po sopstvenom priznanju, loš matematičar je uspeo. Verovali ili ne – više od 10 000 kilometara.

 

BOGOVI PIVOPIJE
Po mnogima, omiljeno piće Evropljana – pivo, nastalo je još u drevnom Egiptu gde je bilo značajan deo svakodnevne ishrane. Nadnica koju je faraon plaćao seljaku i radniku iznosila je 4 vekne hleba i 2 krčaga piva. Iz starih zapisa vidi se da su majke svojim sinovima imale običaj da nose pivo čak i u školu. Jedan egipatski vladar, Ramzes III, tvrdio je da je bogovima namenio 466.303 krčaga piva. I tako, još od 3000. godine pre nove ere Egipćani su se ponosili sa tri vrste piva. Danas su spali na dva: ''Stelu'' i ''Sakaru'' koje turisti bukvalno loču negujući ''evropsku'' tradiciju i svoje pivske stomačiće.

SAOBRAĆAJNA PRAVILA
Važno pravilo koje poštuju svi egipatski vozači je – da nema pravila. Za vožnju su vam potrebne samo: dobre kočnice, jaka sirena i ''konjski'' živci. Veliku ulogu u regulisanju saobraćaja svakako nemaju Arapima nerazumljivi i još više ironični natpisi: ''Poštujte saobraćajna pravila'', nego turistička policija koja, s vremena na vreme, izigrava saobraćajce. Ali niko ne uspeva da ukroti 10 miliona kairskih automobila.

BAKŠIŠ ZA NEČINJENJE
Omiljena reč svakog egipćanina je – bakšiš. Plaća se apsolutno sve: od uobičajnih usluga u hotelima do fotografisanja na ulicama. Ide se toliko daleko da se bašiš traži i da vam ne učine neku uslugu, npr. da vam ulični čistači ne zamazuju cipele... Ova navika verovatno najviše pogađa ''stisnute'' Srbe. Kap na čaši je carinik koji ima na dlanu končićem privezan dinar. Tek da znate šta treba uraditi da ne biste imali problema pri prenošenju tone zmijskih tašnica, zlata, pamuka, figura od alabastera i bazalta, nakita...

KAIRSKI MUZEJ
Kairski nacionalni muzej je jedan od najvećih muzeja na svetu. I najbogatijih. Jer da bi se svakom eksponatu posvetilo samo 10 sekundi bilo bi vam potrebno punih devet meseci. Najatraktivniji deo za turiste su odaje u kojima se čuvaju mumije faraona. Verovali ili ne, toliko su očuvane da svaki bolji poznavalac egiptologije može precizno odrediti o kom vladaru je reč.

EGIPATSKA KUHINJA
Koliko je bogatstvo orijenta vidi se i na njihovoj trpezi. U skladu sa egipatskim folklorom i hrna im je šarena. Bukvalno. Ali to ne znači da treba jesti svuda. Česti su prizori klanica ispred kojih vise odrane jagnjeće polutke na 60 stepeni celzijusovih. No, kada govorimo o proevropskim hotelima i restoranima priča je sasvim drugačija. Najpoznatiji (i probani) specijaliteti su im: kaša od pasulja (boljeg je ukusa nego imena), ''tahina'' – sos od susama i plavog patlidžana, nilski som, tropske salate, slane i slatke urme... Čuveni ''felfel'', ćuftice od zelja, odlično se kombinuju sa ajšom (tradicionalni hleb), pavlakom od kamiljeg mleka i čipsom. I na kraju, da li treba pominjati kakve su baklave u muslimanskom svetu?

Tamara Vlaškalin

Ostavite komentar
Ime:
0/1500 karaktera
Komentar:
AntiBot pitanje: sedam + sedam = ?

Prijavite se sa vašim SuperOdmor nalogom ili sa vašim nalogom.

Pošalji komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo korisnike SuperOdmor.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. SuperOdmor.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove SuperOdmor.rs. Administratorima SuperOdmor.rs se možete obratiti ovde: info@superodmor.rs

Komentara: 21
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Subota, 27. 11. 2010. 09:50h
Sta reci posle ovakvog putopisa,osim...Tamaru zaposliti da pise putopise na ovom sajtu!!!Salu na stranu stvarno jos jedan detaljan,super opis,i citajuci i ovaj tvoj putopis na trenutak zaronim u sopstvene misli i pozelim da sam na tom mestu...Svaka cast jos jednom...
Preporuka:
21
1
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Subota, 27. 11. 2010. 11:26h
@provincijalac: Hvala najlepse, od srca! Nema veceg komplimenta nego kad mi neko kaze da u toku citanja sanjari... A ja Ti zelim da (ukoliko nisi) jednog dana proveris uzivo sve napisano. :) Putovanja i pisanje putopisa i putopisnih reportaza su moje velike ljubavi. A krstarenje Nilom je nezaboravan dozivljaj. Ne kazu za dzabe da je to "putovanje zivota"... Eto, postavicu jes poneki putopis... :)
Preporuka:
20
0
Odgovori
Prijavi komentar!
borivoj
Nedelja, 28. 11. 2010. 22:00h
neregistrovan korisnik
Jako lepo opisano, strava putopis. Iako sam bio u Egiptu pre nekoliko godina posle ovog zelim opet...
Preporuka:
13
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Ponedeljak, 29. 11. 2010. 11:52h
@borivoj: Hvala! I ja bih volela da odem opet u Egipat... :) I volela bih da nekoliko dana ostanem u Aleksandriji. Grad mi se mnoooogo dopao, ali sam tamo provela samo jedan dan.
Preporuka:
14
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Ponedeljak, 29. 11. 2010. 12:03h
Tamarita> Ja inace volim tako da sanjarim ponekad,hehe.Nisam nazalost bio,ali se najiskrenije nadam da cu ovog leta otici...U svakom slucaju,ovaj putopis ce mi jako dobro pomoci,tako da ako odem, i nadjem se pred nekom vec opisanom situacijom,seticu se tvojih saveta,hehe.
Preporuka:
12
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Ponedeljak, 29. 11. 2010. 19:13h
Drzim fige da ti se ostvari odlazak sledeceg leta! :) Videces, Egipani su jako simpaticni. Ali su i vesti trgovci pa se cuvaj. Secam se da sam prvog dana u Hurgadi gledala neke lampe i cenjkala se i na kraju odustanem da ne bih vukla lampu sa sobom na krstarenje. I kad sam se vratila posle vise od dve nedelje, prosetam Hurgadom i cujem neko vice: "Taaamaaaaraaa!!! Evo, popusticu jos malo za lampu!" :))))) Stvarno su show!!! :)))
Preporuka:
17
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Utorak, 30. 11. 2010. 09:46h
@tamarita : hahahaha!Vezbacu pred odlazak mesec dana na Bajlonovoj pijaci cisto da ne odem nespreman,hehe...Ko zna sta si ti tamo sve kupovala,kad su ti i ime zapamtili,hehe...Ma sve je to deo njihove tradicije,i iako su naporni,simpaticni su kao takvi...
Preporuka:
13
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Utorak, 30. 11. 2010. 13:08h
Potpuno si u pravu. :))))))) Ako, ako, treba vezbati! Uzgred, nemas ti u Egiptu nista pametno da kupis, ali u svoj toj guzvi i gunguli cini ti se da ti sve to treba. Kad dodjes kuci vidis da samo skuplja prasinu. :))) Ali dobro, lepo je imati neku uspomenu. Kupila sam jednu koznu jaknicu, secam se, bas jako jeftino. Cenjkala sam se bar dva sata. Pitao me je i odakle sam i cime se bavim, ma celu biografiju. I posle dva sata on progovori na srpskom. Lik svercovao godinama za Hrvatsku pa naucio jezik. :)))). Jao, posle ove nase prepiske, tako mi se opet ide tamo. Ali za sada nista od toga. :(
Preporuka:
15
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Utorak, 30. 11. 2010. 14:46h
@tamarita : Dva sata cenkanja za neku stvar?Jao pa ja nemam zivaca za to uopste...Duze od pola sata da izdrzim nema sanse!Ima dosta dobrih i jeftinih ponuda agencija za ovo doba godine,samo ako imas vremena za to...I meni malo fali da nelo spomene putovanje,i odmah mi se ide tamo, pa makar bilo to i u zemlji kod nas, a kamoli kad mi se spomene Egipat,hehe
Preporuka:
12
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Sreda, 01. 12. 2010. 00:01h
Heheheheh, cenjkanje sa njima je jako, jako zanimljivo. Na taj nacin upoznajes ljude, kulturu, caskas... Istina, posle nekoliko dana postaje naporno kad shvatis da ni flasu vode (ako nije u prodavnici ili hotelu) ne mozes da kupis a da ne gubis vreme u pregovorima. Ali to je deo njihove kulture. Jednostavno, ako se ne cenjkas nisi im interesantan kupac i vredjas ih. Ja sam se toliko uzivela u sve to da sam, nakon povratka u Srbiju, kupovala neko cvece u BG i skoro da mi je izletelo: "Mislim da to nije realna cena..." Hehehehehe, verovatno bi ljudi, da sam to izgovorila, pomislili da nisam dobro. :)))
Preporuka:
11
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Sreda, 01. 12. 2010. 09:33h
@tamarita : Dobro, ubedila si me , prvom prilikom kada odem u Egipat, poslusacu te, bas da se uverim u tvoje reci... Hhahahahhaha,vrh!!! Zamisli da si kojim slucajem da si to izgovorili sta bi pomislili o tebi,hehe... Kakav grozan osecaj kada se vratis sa tako nekog divnog letovanja u surovu nasu realnost,,,
Preporuka:
10
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Sreda, 01. 12. 2010. 15:37h
@provincijalac: heheheh, tesko zabu u vodu naterati!!! :) Vidim ja da ces na kraju i ti pisati putopis iz Egipta - All about shopping in Egypt!!!! :)))) A moj sledeci putopis ce biti - Kako se cenjkati u Srbiji bez dijagnoze iz "Laze" :)))))
Preporuka:
13
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Četvrtak, 02. 12. 2010. 10:55h
@tamarita : Hahahahahahahahah... Neznam koja je veca nemoguca emisija od ove dve???
Preporuka:
11
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Sreda, 29. 12. 2010. 14:40h
@provincijalac : Ihhh, sve je moguce!!!! :))))
Preporuka:
7
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Četvrtak, 30. 12. 2010. 09:02h
@tamarita : Svecano obecavam,prvom prilikom kada odem za Egipat,i ako se navucem na to njihove cenkanje i soping,prosledjujem ti na kucnu adresu teglicu eurokrema!!!hahaha
Preporuka:
6
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Četvrtak, 30. 12. 2010. 23:18h
@provincijalac : Hahahahahahah, zapamticu ovo obecanje!!!! Neces verovati, ali danas sam se cenjkala u sred Madrida i mogu ti reci da funkcionise a i zabavno je. :))) Tako, ako ikome trebaju on line casovi cenjkanja neka se javi!!! :))))))))))))
Preporuka:
7
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Petak, 31. 12. 2010. 10:17h
@tamarita : Hehe, valjda cemo mi forumasi ovog sajta imati neki popust?
Preporuka:
5
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Ponedeljak, 03. 01. 2011. 13:01h
@provincijalac : Za moje drage forumase on line kurs cenjkanja besplatno!!! Mi moramo da stedimo za neko sledece putovanje. :)))) P.S. Svim forumasima zelim srecnu i uspesnu novu godinicu!!!! Zelim nam da sto vise putujemo, uzivamo, saznajemo, otkrivamo...
Preporuka:
6
0
Odgovori
Prijavi komentar! provincijalac
provincijalac
Utorak, 04. 01. 2011. 10:58h
@tamarita : U pvp doba krize,sve sto se moze nauciti besplatno je vise nego korisno!Pridruzujem se cestitkama,ali mala ispravka,da smo svi zivi i zdravi,a istalo cemo posle lako...
Preporuka:
5
0
Odgovori
Prijavi komentar! tamarita
tamarita
Utorak, 04. 01. 2011. 17:06h
@provincijalac : Naravno! Prvo da smo zivi i zdravi!!! :) A onda mozemo da uzivamo u zivotu...
Preporuka:
4
0
Odgovori
Prijavi komentar!
anastasia
Četvrtak, 12. 04. 2012. 11:04h
neregistrovan korisnik
Piscu ovog putopisa "kapa dole" za trud i entuzijazam ulozen u pisanje, ali moram primetiti da sam naisla na nekoliko frapantno netacnih podataka: Nije istina da Egipat ima 90% nepismenog stanovnistava (ni mnogo bednije, nerazvijenij zemlje podsaharske Afrike nemaju toliki procenat nepismenih), a kamoli drzava u koja ima 3 Nobelovca, koja je i dan danas centar arapske i islamske kulture, koja ima najstariji, najprestizniji i najcenjenjiji domaci Al Azhar univerzitet, gde je Barak Obama drzao visesatni govor, gde ti univerziteti cak stioendiraju najbolje studente sveta iz drugih zemelja, koji, pored doktorskih, inzenjerskih, ekonomskih, tehnickih naouka, zele uporedo da steknu znanja iz verskih nauka - (mnogo ih ima iz bosne i Hercegovine), besplatan sistem drzavne edukacije, pocevsi od osnovneog obrazovanja do fakulteta (istina, uslovi nisu najidealniji, novo obrazovanje je daleko od onog sto se dobija na inostranim akreditovanim univerzitetima AUC, CIC, GUC). Takodje, netacan je podatak vezano za cenu semestra na Anerican Universiy of Cairo - prenaduvan je iznos od 30.000 USD...semestar kosta 7.000 dolara. Imala bih primedbu i na Tamarin zakljucak, da je stvar prestiza biti vojnik. Mozda nekada, u smislu pripadanja jedinicama moci, vlasti i sl., ali sada je toliko obezvredjeno zanimanje, na kraju krajeva, kao i bilo koje druge, koje se finansira iz budzeta. Kao bivsi stanovnik Kaira, zelela bih da ukazem na jos neke zablude ili pogresne informacija, ali nemam vise mesta...
Preporuka:
1
0
Odgovori