Atlantik Siti: Grad greha Istočne obale

Neonska svetla, šljašteći znaci koji obaveštavaju koliki vas džekpot čeka iza masivnih vrata kazina, atraktivne hostese koje mame da uđete u svet kocke i muzika na sve strane, prvi su utisak koji nosite iz ovog gradića koji je smešten na obali Atlantskog okeana. Međutim, druga strana medalje je isto tako odmah vidljiva. Naime, dok vas u pravom Las Vegasu čekaju samo i isključivo razvrat, dotle je Atlantik Siti češće destinacija sredovečnih ljubitelja igara na sreću i onih koji vole šetnje kraj mora jer je Atlantik Siti smešten na ogromnom bordvoku odnosno šetalištu napravljenom od dasaka koje je smešteno tik uz okean.

Kada autoputem sa deset traka pristižete u Atlantik Siti, odmah vam je jasno gde ste se uputili. Ogromni bilbordi koji najavljuju nastupe velikih zvezda poput Eltona Džona, Bilija Ajdola, Tejlor Svift ili Dejvida Koperfilda, rasuti su sa obe strane puta. Ovde se često održavaju i veliki boks mečevi. Na ulasku u grad su stambeni kompleksi, iako tu živi tek oko 40.000 ljudi, ali su zato turistima u ponudi na stotine hotela i hostela. Smeštaj možete naći i za 20 dolara.

Većina “običnih” turista pristiže autobusom, a zanimljivo je da je gotovo običaj da uz autobusku kartu dobijete i kupon, obično na 10 dolara, koji možete da potrošite u nekom od kazina. Ja sam svoj odmah iskoristila za jednom od slot mašina, ali ne samo da nisam imala sreće da išta osvojim već moram da priznam da posle petnaestak minuta povlačenje ručice i nerealnog očekivanja džekpota sve postane zamorno. Naravno, igranje u veće uloge nosi izvesne čari.

Drveno šetalište pruža se uz obalu na kojoj su smeštena sva kazina. Otvoreno je još 1870. godine. Njim pored brojnih šetača non-stop prolaze vozići za one koji bi da sve obiđu brže i rikše za romantične i one koje ne grize savest dok ih neki nesretnik, obično student na razmeni, vuče uz pomoć bicikla. Neke od atrakcija na bordvoku su Riplijev muzej “Verovali ili ne” sa gomilom fotografija, video-snimaka i eksponata koji svedoče o brojnim bizarnostima, kao i Kuća bluza u kojoj se održavaju koncerti.

Šetajući gradom imala sam utisak da me prati svojevrstan karnevalski duh jer se sa svih strana čuju muzika i žamor. Elvis peva “Suspicious minds”, ja grickam gumene bombone, talasi okeana lupetaju u betonske stubove, odasvud škljockanje fotoaparata i čovek ne može a da ne uživa. Svratila sam i u “Hard rok kafe”, mi iz Srbije ne možemo bez njihove suvenir majice i hamburgera od osam dolara. Neka, vredi...

Iako grad nije veliki kao Vegas, sva velika imena među kazinima su tu - “Cezar”, “Trijumf Tadž Mahal”, “Resort kazino”, “Tropikana”... Na ulasku u njih posebno mesto zauzimaju otisci šaka slavnih imena poput Šer ili Frenka Sinatre.

A kada prvi put kročite u kazino, pravi veliki kazino, baš kao na filmu, teško je suzdržati uzbuđenje i nalet adrenalina, iako u džepu nemate više od 100 dolara. Dnevno svetlo se nigde ne vidi, vazduh miriše na zelene novčanice, šljašteći luksuz vam bode oči, doduše sve dok ne ugledate neku bakicu kako se sa svojom šetalicom primiče nekoj slot mašini. U stanju su da za njom sede satima.